Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pobaruvacka na trud (makedonski)". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



S.O.U “Pero Nakov”- Kumanovo

Dr`avna matura

TEMA: Pobaruva~ka na trud

Izrabotil:

U~ebna 2008/09

Voved

Da se potsetime deka pobaruva~kata na faktori na proizvodstvo (trud, kapital i zemja) be{e izvedena pobaruva~ka. Toa zna~i deka taa zavisi od pobaruva~kata za finalni stoki {to se proizveduvaat so pomo{ na tie faktori za proizvodstvo. Primer, pobaruva~kata za oprema, ko`a ili lepilo vo ~evlarskata industrija }e zavisi od koli~inata na ~evli {to kupuva~ite se gotovi da gi kupat vo idnina. Po istata logika koli~inata na ~evli {to potro{uva~ite sakaat da gi kupat }e ja determinira i pobaruva~kata za rabotna sila na pretprijarijata koi se zanimavaat so proizvodstvo na ~evli.

Druga determinanta na pobaruva~kata na trud vo uslovi na potpolna konkurencija e soodnosot me|u marginalniot prihod na trudot i marginalniot tro{ok.

Brojot na prodava~ite vlijae vrz pobaruva~kata na trud.

Cenite na drugite resursi- promenite na cenite na kapitalot, zemjata, surovinite, mo`at da predizvikaat promeni vo pobaruva~kata za rabotna sila.

Glaven del

POBARUVA^KA ZA TRUD

Koga e vo pra{awe pobaruva~kata za trud vo uslovi na sovr{ena konkurencija, analizata }e ja zapo~neme so kuso potsetuvawe na teorijata za proizvodstvo, odnosno na proizvodnata funkcija. Zneme deka marginalniot proizvod go meri dopolnitelniot efekt, odnosno dopolnitelnoto zgolemuvawe na vkupnoto proizvodstvo, kako rezultat na anga`iraweto na dopolnitelna edinica varijabilen faktor, pod pretpostavka deka drugite proizvodni faktori ostanuvaaat nepromenlivi, fiksni. Ako kako varijabilen faktor se zeme rabotnata sila (trudot), nejziniot marginalen proizvod }e ni poka`e za kolku edinici se zgolemuva vkupnoto proizvodstvo so anga`irawe na dopolnitelen rabotnik vo proizvodstvoto, ceteris paribus.

MARGINALNIOT PROIZVOD I PRIHOD NA TRUDOT       Broj na rabotnici

(varijabilen

faktor)  Vkupno

proizvodsvo

vo toni

TP        Marginalen

proizvod

vo toni

MR       Cena na

proizvodot

vo dolari

R          Marginalen

prihod

na trudot

vo dolari

MRPL   Mese~na plata

Marginalniot prihod na trudot = cenata na trudot = naemninata

Se razbira deka istiot princip vo modelot na sovr{ena konkurencija }e va`i i za bilo koj drug faktor na proizvodstvo, odnosno input. Ako, na primer, varijabilen faktor e zemjata, pretprijatieto }e vklu~uva vo obrabotka novi, dopolnitelni parceli zemja se dotoga{ dodeka marginalniot prihod od zemjata ne se izedna~i so marginalniot tro{ok na dopolnitelno anga`iraniot input - zemjata.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]